Jednoga dana poželjela je jedna dvorska luda da ima bolji život. Željela je bogatstvo, slavu i putovanja. Ali iznad svega željela je da je napokon poštuju. Čitavog života ljudi su samo prstom upirali u ludu i govorili: „Vidi onu budalu!“ Ali ubuduće više neće dozvoliti da tako bude.

Zato je luda otišla kod kralja i izložila mu svoju želju. Ovaj joj reče: „Dvorska ludo, dugo godina si me zabavljala i donosila radost. Evo, sad sam odlučio da ti poklonim jedno velelepno imanje i bogatstvo.“ Budala je odmah počela da uživa u svojoj novoj sreći. Živjela je u skupoj kući i jela ukusna jela. Međutim, luda je primjetila da ljudi koji je okružuju samo glume da je poštuju. Još uvijek su je smatrali budalom – samo što je sad bila bogata budala. Osim toga, svoje imanje je vrlo brzo potrošila. Otišla je kod kraljevog savjetnika i objasnila mu je svoj problem. Ovaj je samo odmahnuo glavom pokazavši ludi na jednu čašu, kao i na amforu punu vina. „Vidiš onu čašu. U nju ne mogu da sipam sve ono vino iz amfore. Čaša je premala. Tako je i tvoja ličnost premala za tvoje želje. Kralj te je učinio bogatašem, ali tvoja ličnost nije bila u stanju da to bogatstvo zadrži.“

Zakoni pobednika – Bodo Šefer