Skromnost je jedna od osobina koje najviše
cijenim. “Najviše plodova ima drvo čije se grane
saginju do zemlje”, govorio je moj učitelj. Uz par izuzetaka, s vremenom
sam naučio da je to uglavnom tačno  – ljudi koji najviše znaju, koji su najviše
postigli i čiji je život bio ispunjen su upravo oni koji se klanjaju do zemlje.
Drugim
riječima, oni su skromni. Ima nešto izuzetno kada ste u društvu osobe koja je
skromna. Ova osobina pokazuje da poštujete druge i da ste spremni da prihvatite
činjenicu da imate još mnogo toga da naučite. Time šaljete poruku ljudima oko
sebe da ste spremni da prihvatite ono što znaju i da saslušate šta imaju da
kažu. Imao sam tu privilegiju da upoznam brojne poznate ličnosti. Bio sam veoma
uzbuđen kada sam upoznao svjetskog šampiona u boksu Muhameda Alija. Nasuprot
predstavi o samouvjerenoj i bučnoj osobi kakvu je o sebi stvorio u medijima, on
je bio pravi gospodin i istinski model skromnosti. Kada sam imao tu sreću da ga
upoznam u Los Anđelesu, on mi je postavio više pitanja nego ja njemu. Govorio
je tiho i zračio toplinom i pristojnošću na osnovu kojih se vidjelo kakav je
čovjek. Od Muhameda Alija sam naučio da što ste veći
čovjek, imate manju potrebu da se dokazujete drugima.

Iz knjige: Robin Šarma – Ko će suze da
briše kad te ne bude više